Вертепи – опис и текст

0
439

Шта су вертепи и шта представљају?
Господу Исусу рођеном у Витлејему најпре се поклонише пастири и мудраци са истока. Дакле најпростији и најмудрији овога света.
Пастири су наложили ватру у пећини како би се Јосиф, Марија и дете угрејави па отуда и јесте хришћански обичај паљења бадњака као знак дочекивања Богомладенца. Пастирима је сам Анђео јавио да се родио Спаситељ у пећини.

Ко су били ови мудраци са Истока?
Они су били цареви из три царства (Персије, Арабије и Мисира), који су у исто време били и научници (астрономи).
Они су приметили чудесну звезду која је наговештавала рођење Исуса Христа као новога цара. Пратећи ту звезду дођоше до Витлејема и звезда се заустави изнад пећине у којој је Исус рођен.
Један од њих звао се Мерхиор био је стар, сед са дугом белом косом и брадом.
Други се звао Гашпар, лица црвена млад и без браде.
Трећи се звао Валтезар лицем црн и врло богат.
Сва тројица су донели дарове новорођеном цару.
Могло би се још додати да су ова тројица мудраца били представници три главне расе људске, које су произашле од Нојевих синова: Сима, Хама и Јафета.
Персијанац је представљао Јафетите, Арабљанин Семите а Мисирац Хамите.
Тако се може рећи да се кроз њих тројицу цео род људски поклонио Богомладенцу, Господу нашем.
У групи Вертепа поред три пастира (Теодор, Станко и Деда Губа) и три мудраца са Истока (Мерхиор, Гашпар и Валтезар) учествује и цар Ирод који је хтео да погуби Богомладенца бојећи се за свој царски престо. Наредио је мудрацима да се врате кад пронађу новог цара и да му кажу где је да и он може даре однети. Анђео је јавио мудрацима да се врате другим путем да спречи Иродову злу намеру.

То су Вертепи, весници рођења Христовог.

Текст Вертепа

Три цара, Мерхиор, Гашпар и Валтезар улазе у кућу и певају Божићни тропар. По завршетку улази Ирод и ударањем по мачевима три цара започиње свој текст.

Рождество Tвоје, Христе Боже наш,
возсија мирови свјет разума,
в њем бо звјездам служашчи звјездоју учахусја,
Тебје клањатисја, Солнцу правди,
и Тебjе вједјети с висоти Востока,
Господи, слава Tебје.

ИРОД: (црвени), (долазак Ирода који удара сва три цара по сабљама) Хазбој, ја сам цар Ирод и појемже цар Ирод и судија Јерусалима. Слишам збори дјела ваша, одкуда сте вас двије трије царевје, куда путешествујете, коме дари на поклон носите и како име је ваше?

МЕРХИОР: (плави), (Мерхиор удара сабљом Ирода) Име наше акош царе знати, ти имадеш нас овако звати, цар Мерхиор, Гашпар и Валтезар то су три вертепоношца који злато лију и из миро Христу дар на поклон носе.

ИРОД: (Ирод удара сабљом Гашпара) О каква је ово друга лоза, круне ми царства мојега, зар то може бити ко бездах Новака. Хазбој, и једини Ирод изабран за монарха пред ким и небо и земља трепти сва од мојега стра.

ГАШПАР: (црни), (Гашпар удара сабљом Ирода) Хазбој, ја сам цар Гашпар, ја се пишем од арапске стране љуте, незнабожац мене роди, мене сјајна звезда води, (показује сабљом исток и запад) од истока до запада младом цару се походити и њему се поклонити дар принети маленом од дјевице рођеном.

ИРОД: (Ирод удара сабљом Валтезара) Ањесја боју видјеста мене претабоју, добри, здрави и сјевери бићу вама страшан и ужасан.

ВАЛТЕЗАР: (жути), (полу гласно шапуће Гашпару и Мерхиору) Ој цареви друзи изволите мене саслушати, чудо превелико што ћу вам казати, ове ноћи около поноћи, хазбој, виде јуноша прекрасна, сунце месец не облистајусја и на то им рече: Необратите се на Ирода цара лажљивога јер је Ирод преки у свом царству, он ће нама дете погубити!

ИРОД: Крените се на пут да идете, да нађете то рођено дете и када га ви нађете тамо са гласима, дођите овамо да га и ја дарима даривам, да га видим и да га целивам. (сва три цара окрећу се леђима на Ирода) Зар надамном још неко да влада слаба им је та њихова нада, погубићу на ма сместа цара док се врате ова три владара.(цареви се окрећу према Ироду, клекну на једно колено, погну главе и сабље поставе у висину чела)

Уви, уви мене пречаснога да не могу с миром поживјети и чешкијем градом управљати, пропаде ми град са свију страна ради чисти чешких берзијана, јер кад мени зора забијели бео данак кад ми засвијетли оваки ћу вама савет дати: саветнике и старце сазваћу, учинићу благи дан са вама небили се младенац пронашо смрћу вере своје, (мало оштрије) па зар ви не знате да и небо и земља трепти све од мојега стра.

МЕРХИОР: (Мерхиор удара сабљом Ирода) Ој Ироде, Ироде ти царе Јудејски, сав је народ сад у руци твојој, жертва гњева зар то може бити, ал пред Богом треба одсек (Мерхиор поново удара сабљом Ирода) дати. Имо би ти доста говорити у зле мисли теби уклонити, ал те видим да ме мрко гледаш (сабљом дотакне груди Ирода) а о томе ништа и не мислиш. (поново удара сабљом Ирода) Ал ево ти још једаред кажем да се манеш ти те твоје мисли, можеш душу ти на грех извести, ако ли нам погубиш младенца, над ким мислиш царе царство оставити? ( на знак Ирода сви сабље стављају у футроле)

Витлејеме славни граде од Бога, од Бога
Највећи си ти од града свакога, свакога.
Јер из тебе нам изађе Војвода, Војвода
Исус мили Давидова порода, порода.
Марија га чиста дјева породи, породи
И у јасле она Њега положи, положи.
Достојно се она Њему поклања, поклаања
И весељем срца свога поздравља, поздравља.
Ти си нада превелика свег света, свег света
Народ Тебе од давнина већ чека, већ чека.
Мада лежиш у јаслама на слами, на слами
Ти царујеш на небесма над нами, над нами

ГУБЕ УЛАЗЕ ПО ЗАВРШЕТКУ ПЕСМЕ ВЕРТЕПА:

ТЕОДОР: Христос се роди драга браћо моја, ви ту је’те и пијете, мене старца и губавца у то друштво не зовете. Торба ми је трезна, глава ми је празна, наточ’те ми једну чашу вина, из оџака ти’ сувих сланина и дајте ми једно плеће макар било и ждребеће, кереће, магареће само нек је понајвеће, што у моју торбу може ући још сам кадар на свом рамену повући.

Имам и ја једног брата Станка мало већег од тог вашег банка, густа му је брада до појаса, за њим каса девет љути’ паса. ‘Оди, ‘оди брате Станко, разабери за ме малко, јер ја сам ти у јакој стра’оти.

СТАНКО: Месец сија, мене губа вија. Пустио сам овце у потрицу, што ме зовеш брате Теодоре?

ТЕОДОР: Да те видим како си леп.

СТАНКО: Овци, новци, коњи и волови, то је наше превелико благо.

ТЕОДОР: А ‘ди нам је онај губа стари?

СТАНКО: Ост’о је у долу овце чува и у дуппп… фрулу дува.

ТЕОДОР: Иди га дозови.

СТАНКО: Еј, ехеј деда губа! Ма не чује он ништа, глув је к’о топ.

ТЕОДОР: Ма какав поп?! Иди ти њега дозови, или ћу те ождрапти овим штапом.

СТАНКО: Их мене ождрапити ко шугавог коња почешати. Одо’ ја њега дозвати. Ехеј деда губа, ‘ајде да пијемо вина.

ДЕДА ГУБА: Вина, вина!

СТАНКО: Ено га матори, како сад чује.

ДЕДА ГУБА: Ево, ево деда губе, док не дођох све поломи’ зубе, док сам врата отворио и шиповку промолио три сам зуба поломио. Једаред сам само пао, та сам једва жив остао. Бака ми је умрла још лане, а ја живим шалај госинојој тане, опет губа губује, добро једе и пије, губи прија киселица и ракија шљивовица, помало и печења.

ТЕОДОР: Уз држлицу.

СТАНКО: Уз преслицу.

ДЕДА ГУБА: Губа нема сина који би му донео из биртије вина. Вина, вина танана јаше губа катана, тера кера кусава па бела.

ТЕОДОР: Одгризеш му реп.

ДЕДА ГУБА: Е то ће мој луди брат Станко. А мене мој луди брат Станко изневери па ми рече: иди ти стари код оваца код шклопаца и код младих јагањаца. А ја само што сам очо и склопио очи моје стадо на једаред скочи. А ја скочи па протрља очи и узе ову моју криву штаку, и натуче ову моју свилену капу што сам је купио код Јоце Чотрље – Тотрље, у Шиду на вашару, па пођох да тражим мог лудог брата Станка. Нигде Станка, нигде се не јавља, моје стадо свуд широм по њивама. Кад ја, а мој луди брат Станко у механи рујно вино пије а за стадо ни брига га није. Пред њиме је чутурица вина и торбица сувих коњских кобасица.

ТЕОДОР; СТАНКО; ДЕДА ГУБА: (са штаповима у руци играју окренути леђа уз леђа) Ој струмице, струмаја. (3-4 пута)

Текст обрадио: Шљукић Саша

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Молимо Вас унесите име