Савица, Варица, Детињци, Материце, Оци…

0
150

Обичаји пред Божић

На дан свете великомученице Варваре 17. децембра сеје се жито у коме се на Божић пали кандило. Домаћица у један плитки тањир сеје жито без земље или било каквих других додатака које се доста залива само водом.

У средини тањира ставља се једна чаша тако да средина остане не попуњена житом да би се на дан Божића могло поставити кандило.

Жито треба држати на топлом месту и често га заливати. Када почне са растом повремено треба и да се шиша да би расло равномерно.

На дан Божића израсло жито се лепо обреже, увеже се тробојком траком и у средину се стави чаша до пола напуњена водом а од пола уљем и стави се фитиљ па се тако запали и гори цео дан Божића.

Овде ваља напоменути и шта је то што је у народу познато као ВАРИЦА и САВИЦА.
Када се сеје жито за Божић тада се спрема и посебна врста хране, која се спрема само овога дана. Наиме домаћица у један већи лонац приставља храну од разних житарица и разног поврћа; кукуруз, пшеница, пасуљ, грашак, углавном зрнасти плодови и то се на лаганој ватри крчка док се добро не скува. Назив ове врсте хране је варица јер се спрема на празник свете великомученице Варваре, док је назив савица јер се ова спремљена храна једе сутрадан на празник преподобног Саве освећеног.

Детињци – У трећу недељу пред Божић славе се детињци, празник деце. Тога дана рано ујутру, или по доласку из Цркве са богослужења, одрасли симболично везују своју децу. За везивање се обично користи канап или конац. Добра и штедљива деца уштеде нешто новца да за свој празник купе неки поклон да се њиме одреше. Тај симболични знак дечије пажње треба посебно развијати како би деца у најранијем узрасту научила да мисле на своје родитеље и да их обрадују. Везе и везивање деце симболизује породичне везе, и повезаност са родитељима.

Материце – Овај празник пада у другу недељу пред Божић. Он је највећи хришћански празник мајки и жена. Тога дана деца поране да канапом или шалом вежу своју мајку на исти начин, као што су оне њих везивале на Детињце. Мајка се прави да не зна зашто је везана. Кад јој деца честитају празник мајка им даје неки поклон, да је одреше. У новије време празник Материца свечано се прославља и при нашим храмовима, нарочито у градовима. Побожне жене у договору са свештеником припреме пригодни програмом у коме учествују деца са прикладним рецитацијама и певањем после чега  деца везују присутне жене. Оне им се „дреше“ припремљеним пакетићима, књигама, крстићима итд. Негде се организује посета болници, нарочито дечјим одељењима, где се деци носе поклони, што даје овом празнику пун хришћански смисао.

Песма која се пева на материце гласи:

Добро вече стопанице
честитам ти материце
Ако је колач? Да чекам.
Ако је ватраљ? Да бегам.

 

Оци или ОчевиУ прву недељу пред Божић празнују се оци. Тога дана, исто као на Материце, деца везују своје очеве, а ови им се „дреше“ поклонима, исто као и мајке. Оци, Материце и Детињци су чисто породични празници и за тај дан домаћице припремају свечани ручак на коме се окупи цела породица. Ови празници, и обичаји везани за њих, доприносе јачању породице, слози у њој, разумевању, поштовању између деце и родитеља, старијих и млађих, што све заједно чини породицу јаком и здравом. А породица је темељ једнога друштва, државе и цркве.

Део предбожићних обичаја у нашем крају су и Вертепи али о њима ћемо написати посебан чланак.

Текст приредили протојереј ставрофор Жељко Кретић и Шљукић Саша

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите коментар
Молимо Вас унесите име